Како је све почело?
Прави бум да тако кажем тј. увећање броја становника у нашем селу дешава се између два велика рата.Тако на примјер мој дјед Исаило и његова три брата имали тридесет и петеро дјеце.Сам рат који је дошао није битније смањио број становника у селу.Слиједи други успон у репродукцији становништва све до касних педесетих година.Тада почиње индустријализација државе а са њом и одлазак првих младих људи из села.То ће у поћетку бити одлазак у индустриска мјеста Босне и Херцеговине те Словеније и дјелимично данашње Хрватске.Други послератни талас одласка наслања се на овај први и почиње средином и крајем шесдесетих година.Сада се одлази у Њемачку,Француску и неке друге европске земље али у мањем броју.Поред тога примјетан је и одлазак у Аустралију и САД.Међутим у селу остаје значај број људи јер у печалбу иде само по један члан породице.Тај тренд трајаће јако дугу све до почетка сукоба и распадања Југославије.Тада на запад одлази извјестан број људи бјежећи од могућег страдања или пак избјегавања војне обавезе.По завршетку рата мањи број људи се поново враћа у своје село.Следи пар година смањеног одласка у иностраство јер је политика ЕУ за долазак и останак у западној европи био веома строг.Можемо рећи да од 1971-1991. године у неку руку број становника стагнира јер забиљежен веома благ пад у односу на 1971. годину(1441становика).Тако да попис из 1991.године биљежи да у Модрану живи 1377. становника.Оно што слиједити може се назвати егзодусом изазваним падом стандарда и небригом друштва о селу.Тако да 2013.Модран има 1030. становника.Та небрига и не предузимање било каквих корака власти те лоша аграрна политика довешће до одласка цијелих породица из села или у блажој форми по двоје или троје из куће.Оно што забрињава је слепило републичке а и локалне власти на овај проблем те наставак јако лоше економске ситуације у држави али и Европи која просто вапије за радно способним људима.Наравно намеће се питање да ли се може шта урадити.Може али не са овим људима и оваком политиком којој је битно да побједи на изборима и обезбједи себи власт.Стање је очајно,мисли да у селу тренутно не ћиви ни петстотина душа.
Ваше мишљење дајте у коментару поста,биће нам драго.
Моји некакви предлози који би ублажили ову агонију су:
-Заштита пољопривреде од нелојалне конкуренције запада.
-Да се у откуп и пласирање пољопривредних производа укључи држава,нпр. откупом за формирање робних резерви.
-Праведнија подјела субвенција,давање истих и ситним пољо произвођечима.
-Увести додатан пострек онима који су остали на селу да живе,примјера ради јефтинија струја,интернет,укидање пореза на имовину итд...
.jpeg)
