@modran1458

Instagram,facebook and Twitter

Наш блог о нашем Модрану

понедељак, 3. октобар 2016.

Бијести из нама драгог и сусједног Ченгића

У засеоку Југовићи у мјесној заједници Ченгић асфалтирана је нова дионица сеоског пута дуга око 1.000 метара, вриједна непуних 90.000 конвертибилних, од чега су мјештани овог дијела Ченгића прикупили трећину износа.Предајући саобраћајницу на употребу, градоначелник Бијељине Мићо Мићић је подсјетиоо да је у Ченгићу претходних година асфалтирано око 8,5 километара путева: Мислим да је унапређење квалитета живота становника сеоских мјесних заједница један од начина да задржимо људе у сеоским подручјима. У Ченгићу треба да завршимо још двије или три дионице пута и довешћемо асфалт до сваке куће. То је резултат концепта "Урбане Семберије" који је покренула локална управа и нећемо стати док сва наша села не добију инфраструктуру по савременим стандардима - најавио је градоначелник Мићић.Начелник градског Одјељења за стамбено-комуналне послове и заштиту животне средине Томица Стојановић је оцијенио да је овај успјешно реализован пројекат још једна потврда одличне сарадње Градске управе са мјештанима Ченгића на испуњавању њихових животних потреба.
Извор:http://www.ntvarena.com/live/index.php/accessories/item/3569-asfaltirano-1-000-metara-puta-u-cengicu

уторак, 27. септембар 2016.

Наша школа,наш Модран

Негдје тамо далеке 1938. године почела се остваривати идеја о градњи школе у нашем селу.Како то бива покретачи те идеје били су најмоћнији људи тога времена у нашем Модрану а међу њима се истакао Јован Кајмаковић давши парцелу за градњу школе.
Радови су почели исте године али нису ишли некако најбрже па је исте пресекао други свјетски рат.Наставак градње школе дешава се након завршетка II светског рата сада у организацији нове власти.Да би 1950. школа била завршена и први ученици сјели у клупе.
Уз неке ситне инервенције школа је тај првобитан изглед задржала све до година завшетка грађанског рата у Босни када извршена озбиљна обнова школе (2006.год.)која је обухватала замјену столарије,реконструкцију крова,подова и фасаде.Новац за обнову одвојила је општина Бијељина,грађани села и многоброји донатори уз велико залагање тадашњег руководства МЗ-Јована Крсмановића,ућитеља Раце Ћубића,радника школе Зорана Васиљевића и других.
Данас је школа у Модрану вишенамјески објекат јер поред наставе у њој се одвијају и нека друштвена дешавања као што је гласање на политичким изборима.Оно за чим школа вапи је по мени библиотека коју је накад Модран имао и кабинет информатике као један вид новог,битног и обавезујућег образовање дјеце.
Што се тиче саме библиотеке треба у Модран вратити књиге које су власништво села(већи дио књига поклонила је породица Душана Кајмаковића и купили својим личним новцем становници села) ако се зна гдје су.А кабинет информатике неби требао бити проблем,пар половних или нових рачунара и то је то.
Заокружен човјек на слици изнад је Јован Кајмаковић.

петак, 23. септембар 2016.

Букова Греда и Лугоње

Букова греда као засеок није кућама везана за остатак села па је некада у овом дијелу Модрана говорено: "Идеме у Модран". Што би значило у суштини идем у друго село. Данас је Букова греда много ближа остатку села у сваком смислу а од скора је повезана и квалитетним асвалтним путем. Поред тога ово је данас један од најразвијених дијелова села са марљивим и радним људима. Сва газдинства су јака,мала привреда је у успону што је за сваку похвалу у овом времену.Треба додати и то да велики број становника Букове Греде је на како се то каже привременом раду у иностранству. Букова Греда се простире измеду атара Хисета, Јабануша и Дуге Парцеле. Подруцје је благо заталасано и испресјецано многим потоцима и храстовим шумама. Земља је мање плодна од оне преко ријеке Модран (углавном је од IV до VI
 категорије) и народ је обично зове "прауља".Породице које живе у Буковој Греди су: Тодоровићи, Трифковићи, Матковићи, Видовићи,Танасић...
Лугоње
Најстарији дио села. Писмени траг о постојању насељеног мјеста на подручју дањашњег Модрана води у 1458 годину када се у Угарским изворима спомиње мјесто Лужани у области Теочанској. Данас је то засеок са пар кућа, због небриге остатка села и општине велики број људи се одселио из Лугоња у град или пак у центар Модрана. Лугоње су најближе Јабануши и једним дјелом границе са селом Глоговац. Квалитет земљишта је сличан као у Буковој Греди.Лугоње су богате шумом а сада су повезане нешто бољим пошљунцаним путем. Некада је у Логоњама постојала жељезницка станица. Воз је кроз Модран пролазио све до 1979 године када се укида пруга уског колосјека која је повезивала Угљевик и Бијељину. Породице које живе у Логоњама: Миловићи звани Миљевићи..

понедељак, 19. септембар 2016.

Ко воду носи?

Стиже питка вода у Модран

2016-09-19
Данас су почели радови на изградњи транспортног цјевовода Нова Јања-Модран, дужине око 3.300 метара, којим ће за два мјесеца бити допремњена питка вода за становнике овог села.
- Ово је веома значајан пројекат који је дуго планиран, а да би почели радови чекали смо набавку цијеви које ће омогућити да се на овај цјевовод надовеже и онај који би омогућио да се градском водом снабдијевају насеља Ченгић и дио Сувог Поља. Завршетком цјевовода Нова Јања-Модран, здравом и увијек контролисаном водом за пиће, биће снабдјевено око 375 домаћинстава у Модрану и више неће бити потребе за  употребом воде за пиће из индивидуално копаних бунара, са нехигијенском водом - најавио је градоначелник Бијељине Мићо Мићић.
Вриједност ове инвестиције је 320.000 КМ, за шта су средства обезбијеђена у градском буџету. Рок за завршетак радова је шездесет дана.
- Стратешки циљ предузећа „Водовод и канализација“ јесте да свако село у Семберији добије питку воду. Почело је проширење водоводне мреже у селима тзв. „јужног прстена“, а паралелно са тим трудимо се да развијамо и канализациону мрежу, да бисмо заштитили извориште питке воде „Грмић“ - истакао је извршни директор предузећа „Водовод и канализација“ Дарко Митрић.
Предсједник Мјесне заједнице Модран Недељко Млађеновић навео је да је од великог значаја за ово село што ће коначно добити питку воду, јер је велики број мјештана оболио од нефритиса.
- Након прошлогодишњих поплава бунарска вода у Модрану се бактериолошки загадила, а и раније није била хемијски исправна. Због тога велики број мјештана болује од нефиртиса и иде на дијализу - истакао је Млађеновић, изражавајући захвалност градоначелнику Мићићу и Градској управи што ће овај проблем ускоро бити ријешен.
Наш коментар са Фесбука:Лијепо,мада ја у ову причу још увјек не могу да вјерујем.Ем је пар дана пред изборе а пракса је да се машине покупе чим гласање прође,ем се кренуло са градњом водовода наопачке,ем нема пројекта,ем ће и ако вода стигне у Модран она бити доступна само у центру села и школи.
Но да не будем неки баксуз,похвале за почетак радова и реализацију овог сна становника Модрана који некада бројао чак 1500 становника а данас само 1100.






четвртак, 1. септембар 2016.

Котлуци

Котлук-Котлуци је атар села Модрана смјештен испод села Обријеж и Ченгић а оивичен Новим насељем Јања и ријеком Модран.Ријеч је о веома плодом земљишту,можда не и најлакше обрадљивом али заиста плодном.
Атар је прошаран са по којом храстовом шумом.У склопу Корлука налази се и најстарије помјесно гробље.Посебност овог гробља је у томе што се надгробни споменици постављају тако да је лице споменике окренуто западу што није уобичајено и колико је мени познато само се може видјети у овом гробљу.Зашто је то тако није познато.
Постоје нека нагађања али тачног и схватљивог објашњења нема.Неки воле рећи да су на тај начин стари становници села заваравали Турке да ови не би  ископавали поконике и њихова тијела масакрирали,да ли је то тако можемо само нагађати.
Породице које се сахрањују у Котлуцима су:Аврамовићи,Ћубићи,Парађеновићи,Крсмановићи,Кајмаковићи,Ђурићи,Цбјетиновићи(Перушићи),Деспотовићи,Солаковићи...
Инстаграм:@modran1458 & @slike_semberije
Твитер:@modran1458

среда, 31. август 2016.

Фудбал:Јања-Модран

ФК Модран - ОФК Јања 09 Резултат 1-5. 28.08.2016.
Стрелац:Дејан Кајмаковиц. ФК Модран је био надигран у комшијском дербију у првој првенственој утакмици и играцима ОФК Јање честитамо на томе,а ми се у наредном току сезоне надамо бољим резултатима и бољој игри наших играца.Пратите нас овдје ћете бити обавјестени о сваком мечу ФК Модрана.Поздрав вас ФК Модран
Фејс страна фк Модран


четвртак, 25. август 2016.

Зорка наш пјесник

Рођена је у Републици Српској село Модран код Бијељине али од 1970. године живи у Немачкој, одакле често учествује на песничким конкурсима и иза себе има велики број песничких збирки и награда. Али допустимо Зорки да нам сама каже како је кренула Јефимијиним стопама.

Зорка своју животну причу почиње од детињства, сећа се безбрижног времена када су се сви волели, а новац није био као данас на првом месту, већ само игра. А из те игре родила се и поезија.
-Моје дјетињство, као и дјетињство многих мојих другарица и другара, у то вријеме било је сиромашно, али пуно љубави, пажње, радости, веселе игре, сваки дан. Нисмо имали пуно али смо и са мало били задовољни и срећни. Знале су и ситнице да нас обрадују. Као дијете сам вољела да слушам старије особе и разне њихове приче, као и да слушам гусларске пјесме. Још од првих школских дана почела сам да пишем пјесме. Мој таленат за писање је открио мој учитељ Драго Кустурић у другом разреду и послао моје радове у дјечији лист „Весела свеска“, који је излазио у то вријеме и достављан нашим школама. Тад је објављена моја прва пјесма „Сироче“.
И тако је све кренуло узлазним стазама, песме су непресушно текле из Зоркине душе, објављиване су књиге и низале се награде.
-До сада сам добила доста награда, свака ми је на свој начин драга и састав је мог живота. Много пута сам освајала прва мјеста на различитим конкурсима у домовини као и у расејању. Златне Орфеје и Златне Лире, повеље, плакете, дипломе, хвала богу имам много. Издвојила бих мени најдраже награде. Прва награда Југославије, 1975. године на тему „Моја домовина тридесет лета у Слободи, Видовдан 2009. Република Српска на конкурсу „Своме роду од Косова до данас“, најбоља родољубива пјесма Европске новости, 1997. год, Сија књига мајке Ангелине – Специјална награда Сечањ 2014, као и Златна повеља, „Велика Српска песникиња“ Удружења Српских књижевника, Словенија, 2014.
зорка 1Како су се низале награде, тако су се низали и зборници али и самосталне збирке, поменимо их:
-Објавила сам „Семберске сузе“ (1997.), „ Расуто стадо“ (1999.), „ Чаробни оркестар“ , поезија за дјецу, „ Брезе у Завичају“ (2001.). Као и збирке Хаику поезије „ Дјечак и свитац“, „ Семберијски Вијенац“ (2008.) и „ Семберијски славолук“, 2013.
Инспирацију је пронашла у завичају. Иако је Зорка давно физички напустила завичај, из њеног срца он никада није отишао, у скоро сваком њеном стиху запазићете сећање на завичај, на његову топлоту, успомену, у томе и лежи снага њене поезије, рекло би се.
-Пишем дјечије, љубавне, родољубиве, социјалне пјесме, али по оцијени критичара сврставају ме као родољубиву пјесникињу. Моје мишљење је исто тако, да сам у родољубљу најјача. Милсим да инспирацију налазим свуда гдје се год нађем, али највише у мом завичају из кога сам давно отишла. Нема одређеног места или момента стварања, једноставно кад се јави муза, тада из душе навире нешто јаче од тебе, што не може да задржиш у себе. Јавља се жеља да своја осјећања вечно забиљежиш или са неким подијелиш. Бар код мене је тако! У припреми је нова Хаику књига „Звона у даљини“, преведена и на њемачки и енглески која треба да ускоро изађе.
На крају нашег разговора Зорка шаље оптимистичну поруку, младим људима чије време тек долази, из чијих ће душа излазила песме у част славних предака.
-Праве вриједности ће преживети и трајати, и доћи ће генерације које ће препознати и чувати оно што је добро и свето за српски народ.
Захвалили смо се Зорки на разговору, пожелели јој још много успеха на такмичењима, замишљени пред делима ове Јефимијине наследнице, док у простору одјекују стихови песме коју нам чита „Вратићу се, макар с косом сједом“:
„Вратићу се, макар с косом сједом,
теби моја – питома равнице,
све чаире да изљубим редом
и у житу чиле препелице.
Извор:infocentrala.rs
текст Марко Мирковић

среда, 24. август 2016.

Амбуланта Модран

АМБУЛАНТА ПОРОДИЧНЕ МЕДИЦИНЕ МОДРАН

  • Удаљена од Дома здравља Бијељина око 7 километара,
  • Почела са радом 2010. године у новоизграђеном објекту,
  • Регистровано је 420 осигураних и 241 неосигураних лица,
  • Просјечан број прегледа дневно је око 15,
  • Радно вријеме сваког радног дана 7.00 – 10.00 часова,
  • Телефон  055/415-222 локал 374,
  • Тим сачињавају: др Слађана Грбић, доктор медицине, и медицинска сестра Дубравка Грујичић

Парохијска црква Светих апостола Петра и Павла

Градња је почела 1997. године. Димензије једнобродног свештеног здања су у 23,5 х 15,5 m. Темеље храма је осветио 10. августа 1997. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм  је зидан од армираног бетона и цигле, има једну куполу и звоник са једним звоном. Звоник и олтар су прекривени бакром, а остали дио храма алуминијумским лимом. Градња храма је завршена 2012. године и храм још није освећен.

Црквена умјетност: У храму је урађена само фреска Пресвете Богородице у олтару, а дјело је Бранислава Шавије из Бијељине.
Иконостас од липовог дрвета је у изради и ради га радионица при парохијском храму у Јањи. Иконе за иконостас је урадио Борислав Живковић из Кикинде.

Гробље: Мјесно гробље Котлуци најстарије је гробље (по предању датира из XVII вијека) и гробља Мандаре и Њиве, сва у Модрану.
У припрати храма са лијеве стране се налази спомен-плоча борцима Равногорског покрета из Другог свјетског рата, а са десне стране спомен-плоча палим борцима из Модрана у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. годинe.Свештенство: Протојереј-ставрофор Петар Маџаревић отпочео je градњу храма и отишао у пензију 1998. године. Овај храм опслужују јањски пароси протојереј-ставрофор Драган Пејчић и протојереј-ставрофор Драгомир Зекановић.

Ктитори, приложници и добротвори: Драган Попадић, Драган Тодоровић, Богдан Југовић, Алекса Млађеновић, Стево Деспотовић, Миле Деспотовић, Веселин Трифковић, Бобан Глигић, Зоран Глигић, Милан Парађеновић, Илија Симић, Драган Митровић, Вељко и Перо Трифковић, Цвјетко Тодоровић, Слободан Трифковић и Саво Миличић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Драгана Пејчића од 31. децембра 2012.

среда, 17. август 2016.

Модран у ријечи и пјесми:Повратак

ПОВРАТАК
Туђина ми испразнила душу,
у срцу се угнијездила зима,
морам поћи равној Семберији,
Модрана се мога зажелила.
Жељна душа семберскога сунца,
плавог неба, његове ведрине,
па не могу више издржати,
доста ми је те хладне туђине.
Мајко моја, повратку се надај,
прими чедо сад на своје груди,
там´ ћу драге срести обичаје,
тамо неће презират´ ме људи.
О, родна грудо, теби се враћам,
опет ти душа к´о некад тепа,
угриј ми вене смрзле од студи,
Модране родни, Семберијо лијепа!
Прими ме, мајко, у своје крило,
загри ми стопе смрзле од пута,
врати топлине уморној души,
не дај да дијете свијетом ти лута!
З.Ч.

Свиђа ми се
Ком

недеља, 7. август 2016.

Преслава Храма Светих апостола Петра и Павла у Модрану

У четвртак 4.августа 2016.г.,на Свету Марију Магдалину, село Модран је по први пут прославило своју преславу, због тога што је на данашљи дан прије годину дана освештан њихов Храм Светих апостола Петра и Павла. Празнично славље је почело са вечерњим богослужењем, које је служио протонамјесник Ненад Савић. У продужетку је обављена литија око светог храма и резање славског колача са кумовима данашње славе а то су сви кумови који су кумовиали на освећењу Храма Светих апостола Петра и Павла. Славски колач је пререзао јереј Милорад Зарић. За наредну годину се јави да кумује г. Драган Тодоровић из Модрана. Након тога је услиједила славска трпеза љубави, коју спремили Црквени одбор са свештеницима и кумовима славе. Ово вече је сво било честито и благодарно молитвама Свете Матије Магдалине. протонамјесник Ненад Савић

петак, 5. август 2016.

Прва преслава храма у Модрану

Јуче 05.08. пред стотинак и више вјерника прослављен празник блежене Марије.Пошто је прошле године на овај празник освештан православни храм у нашем селу исти је узет као преслава цркве у Модрану.
Било је свечано,извршен је обход око храма као и ломљење славског колача,после чега се 
приступило свечаном ручку а народно весеље је потрајало до дубоко у ноћ.
Договорено је кумство за идућу преславу као и даљи ток активности фрескописања у храму 
светог Петра и Павла у Модрану.




Модран 1974 г.


Текст је преузет из "Етнографска монографија Семберије" аутора Радмиле кајмаковић,објављене 1974 г. у Сарајеву.
Цијелу књигу можете прегледати у пдф формату на адреси:http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/zavicajna/semberija.pdf
Кликни на фотографију и увећај је.

Са твитера на твитер

Образац за контакт

Име

Имејл адреса *

Порука *

Можете нас пратити и на Твитеру : https://twitter.com/modran1458
Join Our Newsletter