Наша школа,наш Модран

Негдје тамо далеке 1938. године почела се остваривати идеја о градњи школе у нашем селу.Како то бива покретачи те идеје били су најмоћнији људи тога времена у нашем Модрану а међу њима се истакао Јован Кајмаковић давши парцелу за градњу школе.
Радови су почели исте године али нису ишли некако најбрже па је исте пресекао други свјетски рат.Наставак градње школе дешава се након завршетка II светског рата сада у организацији нове власти.Да би 1950. школа била завршена и први ученици сјели у клупе.

Уз неке ситне инервенције школа је тај првобитан изглед задржала све до година завшетка грађанског рата у Босни када извршена озбиљна обнова школе (2006.год.)која је обухватала замјену столарије,реконструкцију крова,подова и фасаде.Новац за обнову одвојила је општина Бијељина,грађани села и многоброји донатори уз велико залагање тадашњег руководства МЗ-Јована Крсмановића,ућитеља Раце Ћубића,радника школе Зорана Васиљевића и других.
Данас је школа у Модрану вишенамјески објекат јер поред наставе у њој се одвијају и нека друштвена дешавања као што је гласање на политичким изборима.Оно за чим школа вапи је по мени библиотека коју је накад Модран имао и кабинет информатике као један вид новог,битног и обавезујућег образовање дјеце.
Што се тиче саме библиотеке треба у Модран вратити књиге које су власништво села(већи дио књига поклонила је породица Душана Кајмаковића и купили својим личним новцем становници села) ако се зна гдје су.А кабинет информатике неби требао бити проблем,пар половних или нових рачунара и то је то.

Заокружен човјек на слици изнад је Јован Кајмаковић.

Букова Греда и Лугоње

Букова греда као засеок није кућама везана за остатак села па је некада у овом дијелу Модрана говорено: "Идеме у Модран". Што би значило у суштини идем у друго село. Данас је Букова греда много ближа остатку села у сваком смислу а од скора је повезана и квалитетним асвалтним путем. Поред тога ово је данас један од најразвијених дијелова села са марљивим и радним људима. Сва газдинства су јака,мала привреда је у успону што је за сваку похвалу у овом времену.Треба додати и то да велики број становника Букове Греде је на како се то каже привременом раду у иностранству. Букова Греда се простире измеду атара Хисета, Јабануша и Дуге Парцеле. Подруцје је благо заталасано и испресјецано многим потоцима и храстовим шумама. Земља је мање плодна од оне преко ријеке Модран (углавном је од IV до VI
 категорије) и народ је обично зове "прауља".Породице које живе у Буковој Греди су: Тодоровићи, Трифковићи, Матковићи, Видовићи,Танасић...
Лугоње
Најстарији дио села. Писмени траг о постојању насељеног мјеста на подручју дањашњег Модрана води у 1458 годину када се у Угарским изворима спомиње мјесто Лужани у области Теочанској. Данас је то засеок са пар кућа, због небриге остатка села и општине велики број људи се одселио из Лугоња у град или пак у центар Модрана. Лугоње су најближе Јабануши и једним дјелом границе са селом Глоговац. Квалитет земљишта је сличан као у Буковој Греди.Лугоње су богате шумом а сада су повезане нешто бољим пошљунцаним путем. Некада је у Логоњама постојала жељезницка станица. Воз је кроз Модран пролазио све до 1979 године када се укида пруга уског колосјека која је повезивала Угљевик и Бијељину. Породице које живе у Логоњама: Миловићи звани Миљевићи..

Ко воду носи?

Стиже питка вода у Модран 2016-09-19

Данас су почели радови на изградњи транспортног цјевовода Нова Јања-Модран, дужине око 3.300 метара, којим ће за два мјесеца бити допремњена питка вода за становнике овог села.
- Ово је веома значајан пројекат који је дуго планиран, а да би почели радови чекали смо набавку цијеви које ће омогућити да се на овај цјевовод надовеже и онај који би омогућио да се градском водом снабдијевају насеља Ченгић и дио Сувог Поља. Завршетком цјевовода Нова Јања-Модран, здравом и увијек контролисаном водом за пиће, биће снабдјевено око 375 домаћинстава у Модрану и више неће бити потребе за  употребом воде за пиће из индивидуално копаних бунара, са нехигијенском водом - најавио је градоначелник Бијељине Мићо Мићић.
Вриједност ове инвестиције је 320.000 КМ, за шта су средства обезбијеђена у градском буџету. Рок за завршетак радова је шездесет дана.
- Стратешки циљ предузећа „Водовод и канализација“ јесте да свако село у Семберији добије питку воду. Почело је проширење водоводне мреже у селима тзв. „јужног прстена“, а паралелно са тим трудимо се да развијамо и канализациону мрежу, да бисмо заштитили извориште питке воде „Грмић“ - истакао је извршни директор предузећа „Водовод и канализација“ Дарко Митрић.
Предсједник Мјесне заједнице Модран Недељко Млађеновић навео је да је од великог значаја за ово село што ће коначно добити питку воду, јер је велики број мјештана оболио од нефритиса.
- Након прошлогодишњих поплава бунарска вода у Модрану се бактериолошки загадила, а и раније није била хемијски исправна. Због тога велики број мјештана болује од нефиртиса и иде на дијализу - истакао је Млађеновић, изражавајући захвалност градоначелнику Мићићу и Градској управи што ће овај проблем ускоро бити ријешен.

Извор:http://www.sobijeljina.org/index.php?vijestid=2699&idgrupa=125&sablon=0

Наш коментар са Фесбука:Лијепо,мада ја у ову причу још увјек не могу да вјерујем.Ем је пар дана пред изборе а пракса је да се машине покупе чим гласање прође,ем се кренуло са градњом водовода наопачке,ем нема пројекта,ем ће и ако вода стигне у Модран она бити доступна само у центру села и школи.

Но да не будем неки баксуз,похвале за почетак радова и реализацију овог сна становника Модрана који некада бројао чак 1500 становника а данас само 1100.

Котлуци

Котлук-Котлуци је атар села Модрана смјештен испод села Обријеж и Ченгић а оивичен Новим насељем Јања и ријеком Модран.Ријеч је о веома плодом земљишту,можда не и најлакше обрадљивом али заиста плодном.
Атар је прошаран са по којом храстовом шумом.У склопу Корлука налази се и најстарије помјесно гробље.Посебност овог гробља је у томе што се надгробни споменици постављају тако да је лице споменике окренуто западу што није уобичајено и колико је мени познато само се може видјети у овом гробљу.Зашто је то тако није познато.
Постоје нека нагађања али тачног и схватљивог објашњења нема.Неки воле рећи да су на тај начин стари становници села заваравали Турке да ови не би  ископавали поконике и њихова тијела масакрирали,да ли је то тако можемо само нагађати.
Породице које се сахрањују у Котлуцима су:Аврамовићи,Ћубићи,Парађеновићи,Крсмановићи,Кајмаковићи,Ђурићи,Цбјетиновићи(Перушићи),Деспотовићи,Солаковићи...

Инстаграм:@modran1458 & @slike_semberije

Твитер:@modran1458