@modran1458

Instagram,facebook and Twitter

Наш блог о нашем Модрану

среда, 23. новембар 2022.

Попис

Село је живо док има младих људи у њему па и људи уопште.Бог је тако уредио да се све око човјека окреће и све због човјека постоји.А ми ми,ми о људима не бринемо.Бахатимо се као да нас има милијарда.

Како је све почело?

Прави бум да тако кажем тј. увећање броја становника у нашем селу дешава се између два велика рата.Тако на примјер мој дјед Исаило и његова три брата имали тридесет и петеро дјеце.Сам рат који је дошао није битније смањио број становника у селу.Слиједи други успон у репродукцији становништва све до касних педесетих година.Тада почиње индустријализација државе а са њом и одлазак првих младих људи из села.То ће у поћетку бити одлазак у индустриска мјеста Босне и Херцеговине те Словеније и дјелимично данашње Хрватске.Други послератни талас одласка наслања се на овај први и почиње средином и крајем шесдесетих година.Сада се одлази у Њемачку,Француску и неке друге европске земље али у мањем броју.Поред тога примјетан је и одлазак у Аустралију и САД.Међутим у селу остаје значај број људи јер у печалбу иде само по један члан породице.Тај тренд трајаће јако дугу све до почетка сукоба и распадања Југославије.Тада на запад одлази извјестан број људи бјежећи од могућег страдања или пак избјегавања војне обавезе.По завршетку рата мањи број људи се поново враћа у своје село.Следи пар година смањеног одласка у иностраство јер је политика ЕУ за долазак и останак у западној европи био веома строг.Можемо рећи да од 1971-1991. године у неку руку број становника стагнира јер забиљежен веома благ пад у односу на 1971. годину(1441становика).Тако да попис из 1991.године биљежи да у Модрану живи 1377. становника.Оно што слиједити може се назвати егзодусом изазваним падом стандарда и небригом друштва о селу.Тако да 2013.Модран има 1030. становника.Та небрига и не предузимање било каквих корака власти те лоша аграрна политика довешће до одласка цијелих породица из села или у блажој форми по двоје или троје из куће.Оно што забрињава је слепило републичке а и локалне власти на овај проблем те наставак јако лоше економске ситуације у држави али и Европи која просто вапије за радно способним људима.Наравно намеће се питање да ли се може шта урадити.Може али не са овим људима и оваком политиком којој је битно да побједи на изборима и обезбједи себи власт.Стање је очајно,мисли да у селу тренутно не ћиви ни петстотина душа.

Ваше мишљење дајте у коментару поста,биће нам драго.

Моји некакви предлози који би ублажили ову агонију су:

-Заштита пољопривреде од нелојалне конкуренције запада.

-Да се у откуп и пласирање пољопривредних производа укључи држава,нпр. откупом за формирање робних резерви.

-Праведнија подјела субвенција,давање истих и ситним пољо произвођечима.

-Увести додатан пострек онима који су остали на селу да живе,примјера ради јефтинија струја,интернет,укидање пореза на имовину итд...

недеља, 20. новембар 2022.

Семберијски славолук


 



Семберијски славолук


Семберијо, чујем твоје звуке

у туђини, мили завичају,

док ти свијетле градим славолуке

и сјећања на тебе цвјетају.


Свијетом лутам, а ти ми у души

топлину ти још осјећам руке,

носталгија за тобом ме гуши,

ја ти мајко, зидам славолуке.


Један лук је у родном Модрану

други блиста у Гетеовом граду,

повезује лијепе ријеке двије.


Дрина Мајни да шаље поруке.

„Једно дијете равне Семберије

завичајне створи славолуке.“


Зорка Чодашевић



 


петак, 18. новембар 2022.

Кућине

Живот у нашем селу мијењао је свој начин опстанка а са тим и локацију.Шта желим рећи.Први писани трагови о Модрану су из 1458.г. (угарски извори) а то је данашња локација Лугоње.Међутим за вријеме Турака село као насељено мјесто сели се или просто починје нови живот на десној страни ријека Модран а то је данашња локација Кућине.Касније ће насеље нићи и на лијевој страни Модрана а то ће бити пре неких 200. година и мало више.На простору Кућина остаће неке куће све до 1903 године када се за Јању одсељава задња породица исламске вјероисповјести.

Локација Кућина(удаљеност):Букова Греда 2,9 Км ; Јања 5,9 Км ; Козлучани 2,2 Км ;Јасиковац 3,5 Км ; Јабануша 5,0 Км...

петак, 11. новембар 2022.

Историја Модрана(до 1971.г.)

Модран има 335 кућа. Делови села су: Горњи, Средњи и Доњи Модран са махалама Букова греда, Kозлучани и Лужани (Лугоње). По народном предању, село је пре 100 година имало само 17 кућа, те је највећи број данашњих породица досељен пре 6-7 генерација. 

Староседеоци су: Попадићи, Теофиловићи,звани Толовићи и Зарићи (Никољдан), који су потомци неког попа (Попадићи) и његова два брата, Теофила (Теофилићи) и Зарија (Зарићи). Старе породице су и Гајићи (Јовањдан) и Милићићи (Цимијана Јоаким и Ана). Микановићи (Јовањдан) досељени су из Херцеговине (доселила су три брата, Микан у Модран,Перко у Глоговац и Андрија у Пучиле). Kајмаковићи и Аврамовићи (од њих су Цвијетиновићи и Перишићи сви славе Јовањдан) из Пиве су, старо заједничко презиме је Војиновић. Доселила су четири брата: двојица су се населила у Модрану,један у Балатуну (од њега су Скоричи) и један у Kозлуку. Цубићи (Јовањдан)из Kорита су у Херцеговини, доселила су два брата у Модран, један од њих,Јефто, отишао је у Србију кад се тамо ратовалос (вероватно за време првогсрпског устанка). Глигићи (Дурдевдан) потомци су неког Глиге, који је доселиоиз Херцеговине са четири сина, Божо је остао у Модрану, један је одселио уБатковић и његових потомака има у Батковићу и Црњелову, један је одселио у Љесковац, а један је на вашару убио »Турчина и побегао у Србију. Миловићи су доселили из Херцеговине, Матковићи (Јовањдан), зову их Ере, доселили су изоколине Невесиња, Трифковићи (Дурдевдан) из Херцеговине су, Мијатовићи (Никољдан) из Србије су, Трифковићи (Дурдевдан), друга породица, из Витинаца су,Марјановићи (Стјепањдан) из Сувог Поља, Миљевићи из Обријежи, Цвијетиновићи (Јовањдан) од Ужица, Ристићи (Јовањдан) из »Брда око Прибоја. Становници махале Kозлучани насељени су у XИX веку пресељавањем из села Kозлука у који су се тада населили Муслимани досељени из Србије. То су породице:Цвијетиновићи (Аранђеловдан), Тодоровићи (Јовањдан), Стевановићи (Јовањдан),Танацковићи (Дурдевдан), Васићи (Јовањдан) и Ивановићи (Дурдевдан). Непознатог порекла су: Младеновићи (Никољдан), Деспотовићи (Срдевдан), Солаковићи.(Никољдан), Kрсмановићи (Јовањдан), Пантићи (Јовањдан), Параденовићи (Јовањдан), Митровићи, звани Несторовичи (Дурдевдан), Настићи (Срдевдан), Станићи(Никољдан), Васиљевићи (Стјепањдан) и Дуриéи (Дурдевдан). Почетком XX века било је у Модрану 12 кућа Муслимана, који су 1903. године одселили у Јању.»Молитва је Спасовдан. У селу постоје два стара активна гробља и једноново, основано око 1950. године.

четвртак, 10. новембар 2022.

Освештавање храма у Модрану

Мало да се подсјетимо једног догађаја из историје нашег села а то је освештавање храма светог Петра и Павла у у нашем Модрану.

На све ће нас подсјетити видео снимак Арена телевизије.



петак, 4. новембар 2022.

Доњи Модран

У Доњем Модрану се налазе многе за село битне институције.Ту је петоразредна школа и Црква св.Петра и Павла а и пар привредних објеката као што је стовариште градевинског материјала Микан-пром,ветеринарска абуланта и објекат малотрговине.

Становнике овог дијела села обично зову доломањци.


Обично се сахрањују у помјесном гробљу Kотлук.Атари овог дијела села су Обадице,Поље,Kотлуци и Луке.

Неке од породице које живе у Доњем Модрану: Ракићи, Трипковићи, Солаковићи, Kрсмановићи, Kајмаковићи, Параденовићи, Аврамовићи, Kунешевићи, Ðурићи,Васиљевићи,Цвјетиновићи,Трифковићи,Деспотовићи,Мијатовићи,Глигићи.

Горан М. Аврамовић-Бикипедија

четвртак, 3. новембар 2022.

Споменик

Ко би рекао да јећ прошло дванајест година од подизања и освештења споменика палим борцима из задњег рата.Снимак није нај нај али то су била времена када су телефони имали камере од пар мегапиксела.

У коментару овог поста дајте своје неко мишљење или кога сте препознали.

Аутор овог видеа је Горан М. Аврамовић



уторак, 1. новембар 2022.

Бадњак 2014

Од данас увешћемо праксу да објављујемо један по један видео о нашем Модрану и дешавањима у њему.Овај пут објављујемо видео из 2014.г. а ријеч је о сјечењу бадњака за храм у Модрану.

Аутор видео записа је Горан М. Аврамовић.

Позивамо вас да и сами препоручите ваш видео(јавите се у коментару).Поред тога запратите на видео Јутјуб канал .


субота, 29. октобар 2022.

Ђорђе Настић

Ђорђе Настић из Модран у пензију је отишао као каскадер. Био је морнар, али је 1961. године отишао на снимање филма “Тврђава Самоград” као каскадер. Млад, спреман послије војне обуке, жељан несвакидашњег, наставио је тај посао са београдском “Авалом”, радећи на близу стотину филмова. У свијету каскадера и филма провео је три деценије, а посљедњи опасан задатак, падове са коња, извео је на снимању филма “Бој на Kосову”, након чега је отишао у заслужену пензију.


Скакао сам са 50 метара из хеликоптера у слапове Kрке, у филму "Изгубљени", и на старту се повриједио, али сам издржао.Скакао сам са Савског моста на ноге, а то је много теже него на главу. На моју срећу, само сам два пута био озбиљније повријеђен, што је у нашем послу велики успијех и срећа - прича Настић, наводећи да је мало домаћих или страних филмова, у којима је дублирао или играо класичног каскадера, а да није било по живот опасних сцена. "Битка на Неретви", "Велики транспорт", "Џингис Kан" и слични филмски спектакли само су дио Настићеве каскадерске каријере.

Радио је много, у домаћим филмовима и серијама, али и у страним, чије су екипе долазиле да снимају у Југославији. Највећи хонорар добио је када се снимао "Џингис Kан" на Делиблатској пешчари.Нашим људима, прича Настић, мало је познато да су неки од највећих и најгледанијих филмова снимали баш код нас, у бившој Југославији, као што је "Џингис Kан", "Винету", "Марко Поло", "Златна праћка" и други. - Тад амерички и руски каскадери нису прихватили масовне и опасне сцене, радило се све као право,као да је прави рат,тај судар кинеске и монголске војске, преко 2.500 статиста... Омар Шариф је глумио, били су сви медији из свијета. Највише су се плаћали падови са коња - присјећа се Настић.

Дублирао је и Берта Ланкастера у њемачком филму "Дер Шут", а био је дио тима на снимању "Троје", "Црне шуме", те у небројено великом броју домаћих филмова.Радило се доста на сигурности, али сцене су обично тако компликоване да се не може предвиђети како ће све испасти на крају, и да ли ће бити мањих или већих повреда - прича Ђорђе који је кроз свијет филма упознао или се дружио са тадашњим великим звијездама филма.

Многа од тих снимања трајала су по неколико мјесеци или недеља, у најбољем случају. Било је прилике да се другује са многим филмским звијездама, баш као што су Омар Шариф, Софија Лорен, Бата Живојиноћ и многи други.


петак, 28. октобар 2022.

Зашто

Често сам себи постављао питање шта је нагнало људе прије многих вијекова да изаберу Модран као мјесто гдје ће градити свој дом,мјесто гдје ће бити срећни.

Јесу ли то били други људи,јесу ли поља и шуме Модрана гледали дугим очима него што ми данас гледамо.Они су нашли срећу ту а ми данас морамо ићи чак до Мелбурна и Хамбурга да би били срећни.У чему је разлика,шта данас недостаје нашем селу да не би народ одлазио и ако оде да има жељу да се једног дана врате?

Нису се промјенили људи него људско схватање правих вријености.У Модрану хљеба има али не и добрих аута,мобилних телефона...Не треба замјеровати никоме ништа,проћиће и ово а Модран ће засијати старим сјајом.Биће једног дана дјечије граје,биће пуна школа али то нећемо бити ми то же опет бити неки други људи.

Горан М. Аврамовић

среда, 26. октобар 2022.

Мићо Пантић(Гијар)

Мићо Пантић из Модрана код Бијељине већ четрдесетак година успјешно лијечи људе од змијског уједа, а до сада је, тврди, спасио животе многих Бијељинаца, Зворничана, Угљевичана...



Иако у бијељинском Дому здравља располажу са серумом против змијског уједа и успјешно збрињавају пацијенте који им се јаве због уједа, највећи број житеља с подручја Семберије и Мајевице иде управо код Пантића, званог Мићо Гујар, у село Модран, гдје живи окружен змијама.

Неки му не вјерују, док су се неки увјерили на сопственој кожи да Мићо успјешно спасава људске животе од змијског уједа. Међу таквима је и породица Бојанић из Рухотине код Бијељине, која је Мићи доживотно захвална јер је он спасио живот њиховог сина јединца којег је ујела змија.

Истичући да је "цар змија" и да разумије говор животиња, Мићо каже да му је ту моћ пренио стриц, од којег је научио да прави серум.

- "Од змија правим противотров. Не смијем дати живи противотров него правим серум који се некада производио у Загребу. Моје змије ми казују, без обзира на то да ли је дан или ноћ, када је неког ујела змија. Ја имам договор са шаркама и жутим змијама", прича Пантић, додајући да је шарка најопаснија међу свим змијама.

Наводећи да му свијет у потрази за лијеком долази и у пола ноћи, Мићо каже да је веома битно реаговати на вријеме јер након уједа змије остају два убода близу један другом, мање од једног центиметра и да се у средини појављује жутило.

- "Неки то не знају, па након неколико дана повраћања, када већ наступа кома, траже моју помоћ. Долазе ми чак и доктори тражећи помоћ. Од љекара очекујем да не задржавају пацијента и да га пошаљу мени ако оцијене да некоме не могу помоћи", истиче Пантић.

Присјећајући се разних ситуација током четрдесетогодишњег искуства са змијама, каже да је једном приликом једва остао жив када га је у Угљевичкој Обријежи, гдје је ишао како би спасио једно дијете, ујела змија.

- "Мада у себи имам отрова и пет кила, јер имам на десетине уједа, тада сам у Угљевичкој Обријежи једва остао жив. Два дана нисам видио на очи, али змију сам убио, а дијете спасио", рекао је он.

Извор: Инфо БН


уторак, 25. октобар 2022.

Није Модран шака пиринча

Семберско село Модран, једно је од најстаријих насељених мјеста у Семберији. Његова богата историја изњедрила је бројне познате и признате личности, као што су припадник “Младе Босне”, Јаков Миловић, етнолог Радмила Кајмаковић, историчар Здравко Кајмаковић, каскадер Ђорђе Настић, човјек који зна немушти језик и који је помогао хиљадама људи код змијског уједа, “цар змија”, познати Мићо “Гујар”...



Из првог пописа становништва за вријеме турске владавине из 1533. године, у Семберији су само четири насељена мјеста са укупно 55 кућа (Мирковац, данашњи Батковић, Грм Селиште, Четвртковиште – односно Бијељина, и Чукојевићи – простор данашњег Модрана). Помиње се и чифлук у Чукојевићима, земљишни посјед у Османском царству, тимар кнеза Којчина од 500 акчи. Модран, удаљен 12 км од Бијељине, чине Доњи, Средњи Модран, Козлучани и засеок Букова Греда. Село броји укупно око 380 домаћинстава. По последњем попису из 2014. године, укупно је у селу 1.147 становника. Један дио становника налази се привременом раду у иностранству.

Козлучани су доселили из Козлука, то су породице Стевановић и Тодоровић, а Трифковићи и  Млађеновићи су поријеклом из Херцеговине.

Подручно одјељење школе “Меша Селимовић”, до петог разреда у комбинованим одјељењима похађа око 20 ученика. Многи умни и значајни људи су изашли из њених школских клупа.

Један од њих је Јаков Миловић, који је био члан “Младе Босне”. По њему носи име и једна улица у Бијељини. Његова родна кућа још се налази у селу, премда доста оронула. 

Због помоћи Гаврилу Принципу и Трифку Грабежу да 1. јуна 1914. године оду до куће Обрена Милошевића и тамо преузму торбу са оружјем (четири пиштоља, меци и бомбе), одакле су уз помоћ Вељка Чубриловића отишли за Тобут код Лопара код Митра Керовића, Јакову Миловићу је суђено у Сарајевском процесу, након убиства Франца Фердинанда. Осуђен је на доживотну казну тешке робије, коју је служио у Мелерсдорфу код Беча, гдје је и преминуо, 16.04.1914. године. Касније су његови посмртни остаци пренијети у Капелу видовданских јунака у Сарајеву, гдје је сахрањен заједно са осталих 12 чланова “Младе Босне”. 

Значајне личности поријеклом из Модрана су и: Здравко Кајмаковић, историчар, затим Радмила Кајмаковић, етнолог, Зорка Чордашевић Аврамовић пјесник, Ђорђе Настић, глумац и каскадер….

Настић се појавио у 60 филмова и серија. Друговао је са многим филмским звијездама, као што су Омар Шариф, Софија Лорен, Бата Живојиноћ и други.

Како је причао, највећи хонорар добио је када се снимао филм “Џингис Кан” у Делиблатској пешчари. 

„Судар кинеске и монголске војске, 2.500 кинеских стријела се одапне и снима у лету. Највише су се плаћали падови са коња, 150 марака. Ми, каскадери добијемо 30 марака, остатак припадне предузећу за које радимо“ - сјећао се Ђорђе. 

Из родног Модрана, Ђорђе Настић се у свијет отиснуо радећи као морнар. У свијету филма се обрео као каскадер, а својевремено је приповиједао да је скакао из хеликоптера са 50 метара висине.

„То је било за потребе филма „Изгубљени“. Скакали смо у слапове ријеке Крке,“ присјећао се Ђорђе.

Његов посљедњи опасан ангажман био је пад са коња током снимања филма „Бој на Косову“. Након тога одлази у заслужену пензију.

Једна од првих асоцијација на Модран јесте човјек који зна језик змија, који је излијечио и помогао хиљадама људи код уједа ових гмизаваца - Мићо Пантић, звани Мићо Гујар, и тако већ педесетак година. По помоћ му долазе људи из читавог региона, док он у Модрану живи окружен змијама. Истичући да је "цар змија" и да разумије говор животиња, каже да му је ту моћ пренио стриц, од којег је научио да прави серум. 

"Моје змије ми казују, без обзира на то да ли је дан или ноћ, када је неког ујела. Ја имам договор са шаркама и жутим змијама", прича Пантић, додајући да је шарка најопаснија међу свим змијама. 

Наводећи да му свијет у потрази за лијеком долази и у пола ноћи, каже да је једном приликом једва остао жив када га је у Угљевичкој Обријежи, гдје је ишао како би спасио једно дијете, ујела змија. 

"Мада у себи имам отрова и пет кила, јер имам на десетине уједа, једва сам остао жив. Два дана нисам видио на очи, али сам дијете спасио", присјећа се.

У центру села је црква посвећена апостолима Петру и Павлу, као и Дом културе, који је некада врио од живота, био средиште свих дешавања, такмичења фолклора, хорова, пјевача, кроз чувени ТВ серијал „Знањем, пјесмом и игром кроз Семберију“. Данас руина и тек блиједа сјенка минулих времена...

„Напоменућу да је једно од најстаријих гробаља у селу, које потиче још из времена Турака, гробље Кованлуци, од три велика колико их има у селу. Село Модран има проблема са водоснабдијевањем, тако да је један од основних задатака се продужи водоводна мрежа,“ каже предсједник Мјесне заједнице Недељко Млађеновић.

Од два споменика у центру села, један је подигнут партизанима после ИИ свјетског рата, а други палим борцима последњег Одбрамбено-отаџбинског рата.

Украс села је истоимена ријека, која има посебан значај. Протиче кроз читаво село, повезујући га са Јањом.

„Испод Ченгић брда, на тромеђи села Модран, Суво Поље, Ченгић и Модран, налази се један јединствени извор - „Змајевац“. Вода на извору је испитана и исправна, те извор у последње вријеме посјећује све више људи и умногоме се ради и на његовом уређењу. Био је угрожен клизиштем, што смо такође успјели да санирамо, а сада имамо у плану да га претворимо у познато излетиште. Морам вам још нешто открити, за тај извор се прича да је извор мушкости. То значи да су жене које су жељеле да роде мушке насљеднике, долазиле на „Змајевац“ по воду. И не само то, прича се да су некада испод брда живјели Мађари и Јевреји, као и да је дио њиховог блага остао негдје ту закопан“, приповиједа предсједник Мјесне заједнице Модран.

“Јесте да омладина нажалост одлази, али ипак их има и који долазе и праве викендице и куће, али најбитније је да се дјеца рађају, да се људи спајају, да се проширујемо, то нам је најбважније”, додаје.

Легенда каже да је за молитвисте Гај у Модрану, бег за вријеме турског адета дао девет дунума земље. После ослобођења молитвиште је премјештено на мерају (ливаду) у близини Марјановића кућа. Према писању Радмиле Кајмаковић, 1948. године, омладина је крст са молитвишта бацила у бунар. После извјесног времена десило се, оно што се иначе често и дешава, да се ријека Модран излила, што се довело у везу са бацањем крста. Због тога су Модранци платили 50 кг кукуруза, за вађење крста којег су поново поставили на старо мјесто...

Текст преузет са сајта РТВБН


Са твитера на твитер

Образац за контакт

Име

Имејл адреса *

Порука *

Можете нас пратити и на Твитеру : https://twitter.com/modran1458
Join Our Newsletter