У мом селу у Модрану

 

У МОМ СЕЛУ У МОДРАНУ

У мом селу – у Модрану

гдје најљепше сунце грије,

сви ме воле и поштују

презир´о ме нико није.

У мом селу – у Модрану

гдје гргољи воде кланац,

сви ме желе, погледају

ту никоме нисам странац.

У мом селу – у Модрану

крај очеве старе куће,

ту ме свака птица позна

запјева ми, зацвркуће.

У мом селу – у Модрану

гдје се ђерам стари чује,

кад долазим и он стане

и он ми се обрадује.

У мом селу – у Модрану

свака ми се травка јави,

кад долазим затрепери,

насмије се и поздрави.

У мом селу - у Модрану

сјаји звијезда крај узглавља,

то је душа мајке моје

која ми се с неба јавља.

У мом селу - у Модрану

гдје мирише јаблан вити,

ту сам увијек свој на своме

никад нећу странац бити.

У мом селу – у Модрану.

Зорка – Аврамовић - Чордашевић

Пјесма преузета са Фејс налога Зорка Чирдашевић