Семберијски славолук
Семберијо, чујем твоје звуке
у туђини, мили завичају,
док ти свијетле градим славолуке
и сјећања на тебе цвјетају.
Свијетом лутам, а ти ми у души
топлину ти још осјећам руке,
носталгија за тобом ме гуши,
ја ти мајко, зидам славолуке.
Један лук је у родном Модрану
други блиста у Гетеовом граду,
повезује лијепе ријеке двије.
Дрина Мајни да шаље поруке.
„Једно дијете равне Семберије
завичајне створи славолуке.“
Зорка Чодашевић
.jpeg)
Нема коментара:
Write коментара