ПОВРАТАК
Туђина ми испразнила душу,
у срцу се угнијездила зима,
морам поћи равној Семберији,
Модрана се мога зажелила.
у срцу се угнијездила зима,
морам поћи равној Семберији,
Модрана се мога зажелила.
Жељна душа семберскога сунца,
плавог неба, његове ведрине,
па не могу више издржати,
доста ми је те хладне туђине.
плавог неба, његове ведрине,
па не могу више издржати,
доста ми је те хладне туђине.
Мајко моја, повратку се надај,
прими чедо сад на своје груди,
там´ ћу драге срести обичаје,
тамо неће презират´ ме људи.
прими чедо сад на своје груди,
там´ ћу драге срести обичаје,
тамо неће презират´ ме људи.
О, родна грудо, теби се враћам,
опет ти душа к´о некад тепа,
угриј ми вене смрзле од студи,
Модране родни, Семберијо лијепа!
опет ти душа к´о некад тепа,
угриј ми вене смрзле од студи,
Модране родни, Семберијо лијепа!
Прими ме, мајко, у своје крило,
загри ми стопе смрзле од пута,
врати топлине уморној души,
не дај да дијете свијетом ти лута!
загри ми стопе смрзле од пута,
врати топлине уморној души,
не дај да дијете свијетом ти лута!
З.Ч.
.jpeg)
Нема коментара:
Write коментара