Сањам родно село

САЊАМ РОДНО СЕЛО

Често сањам моје село равно

у туђини па ми суза крене,

родни крају, отишла сам давно

ал´ још чувам драге успомене.

Сањам твоје високо јасење

и мој сокак у дебелом хладу,

Модран ријеку што тече кроз вене

често уздах и сузу искраду.

Сањам оца калеми јабуке

чим сњегови почну да се топе,

драгу мајку како шири руке

и бакине у авлији стопе.

А под стрехом сањам ластавицу.

Пробудим се, сузе ми на лицу.

Зорка Чордашевић рођ. Аврамовић

Тамо се родих

 

ТАМО СЕ РОДИХ

У малом селу, поносног рода

Модран се зове, запамти брате,

гдје се босоног по пољу хода

и гдје се њиве под житом злате.

Крај бистре ријеке што тихо тече,

гдје праље зором кошуље бијеле,

гдје цврчак цврчи кад пада вече,

тамо гдје само осмијехе дијеле.

Ту вриједни људи , ко пчеле раде

на зној и муку народ је свик`о,

ту неће гладан остати нико

ту сваку кућу тамјаном каде.

Тамо сам ја се родила – ето,

тамо је моје све што ми је свето.

Зорка Чордашевић рођ. Аврамовић

Попис

Село је живо док има младих људи у њему па и људи уопште.Бог је тако уредио да се све око човјека окреће и све због човјека постоји.А ми ми,ми о људима не бринемо.Бахатимо се као да нас има милијарда.

Како је све почело?

Прави бум да тако кажем тј. увећање броја становника у нашем селу дешава се између два велика рата.Тако на примјер мој дјед Исаило и његова три брата имали тридесет и петеро дјеце.Сам рат који је дошао није битније смањио број становника у селу.Слиједи други успон у репродукцији становништва све до касних педесетих година.Тада почиње индустријализација државе а са њом и одлазак првих младих људи из села.То ће у поћетку бити одлазак у индустриска мјеста Босне и Херцеговине те Словеније и дјелимично данашње Хрватске.Други послератни талас одласка наслања се на овај први и почиње средином и крајем шесдесетих година.Сада се одлази у Њемачку,Француску и неке друге европске земље али у мањем броју.Поред тога примјетан је и одлазак у Аустралију и САД.Међутим у селу остаје значај број људи јер у печалбу иде само по један члан породице.Тај тренд трајаће јако дугу све до почетка сукоба и распадања Југославије.Тада на запад одлази извјестан број људи бјежећи од могућег страдања или пак избјегавања војне обавезе.По завршетку рата мањи број људи се поново враћа у своје село.Следи пар година смањеног одласка у иностраство јер је политика ЕУ за долазак и останак у западној европи био веома строг.Можемо рећи да од 1971-1991. године у неку руку број становника стагнира јер забиљежен веома благ пад у односу на 1971. годину(1441становика).Тако да попис из 1991.године биљежи да у Модрану живи 1377. становника.Оно што слиједити може се назвати егзодусом изазваним падом стандарда и небригом друштва о селу.Тако да 2013.Модран има 1030. становника.Та небрига и не предузимање било каквих корака власти те лоша аграрна политика довешће до одласка цијелих породица из села или у блажој форми по двоје или троје из куће.Оно што забрињава је слепило републичке а и локалне власти на овај проблем те наставак јако лоше економске ситуације у држави али и Европи која просто вапије за радно способним људима.Наравно намеће се питање да ли се може шта урадити.Може али не са овим људима и оваком политиком којој је битно да побједи на изборима и обезбједи себи власт.Стање је очајно,мисли да у селу тренутно не ћиви ни петстотина душа.

Ваше мишљење дајте у коментару поста,биће нам драго.

Моји некакви предлози који би ублажили ову агонију су:

-Заштита пољопривреде од нелојалне конкуренције запада.

-Да се у откуп и пласирање пољопривредних производа укључи држава,нпр. откупом за формирање робних резерви.

-Праведнија подјела субвенција,давање истих и ситним пољо произвођечима.

-Увести додатан пострек онима који су остали на селу да живе,примјера ради јефтинија струја,интернет,укидање пореза на имовину итд...

Семберијски славолук

 

Семберијски славолук

Семберијо, чујем твоје звуке

у туђини, мили завичају,

док ти свијетле градим славолуке

и сјећања на тебе цвјетају.

Свијетом лутам, а ти ми у души

топлину ти још осјећам руке,

носталгија за тобом ме гуши,

ја ти мајко, зидам славолуке.

Један лук је у родном Модрану

други блиста у Гетеовом граду,

повезује лијепе ријеке двије.

Дрина Мајни да шаље поруке.

„Једно дијете равне Семберије

завичајне створи славолуке.“

Зорка Чодашевић

 

Кућине

Живот у нашем селу мијењао је свој начин опстанка а са тим и локацију.Шта желим рећи.Први писани трагови о Модрану су из 1458.г. (угарски извори) а то је данашња локација Лугоње.Међутим за вријеме Турака село као насељено мјесто сели се или просто починје нови живот на десној страни ријека Модран а то је данашња локација Кућине.Касније ће насеље нићи и на лијевој страни Модрана а то ће бити пре неких 200. година и мало више.На простору Кућина остаће неке куће све до 1903 године када се за Јању одсељава задња породица исламске вјероисповјести.

Локација Кућина(удаљеност):Букова Греда 2,9 Км ; Јања 5,9 Км ; Козлучани 2,2 Км ;Јасиковац 3,5 Км ; Јабануша 5,0 Км...

Историја Модрана(до 1971.г.)

Модран има 335 кућа. Делови села су: Горњи, Средњи и Доњи Модран са махалама Букова греда, Kозлучани и Лужани (Лугоње). По народном предању, село је пре 100 година имало само 17 кућа, те је највећи број данашњих породица досељен пре 6-7 генерација. 

Староседеоци су: Попадићи, Теофиловићи,звани Толовићи и Зарићи (Никољдан), који су потомци неког попа (Попадићи) и његова два брата, Теофила (Теофилићи) и Зарија (Зарићи). Старе породице су и Гајићи (Јовањдан) и Милићићи (Цимијана Јоаким и Ана). Микановићи (Јовањдан) досељени су из Херцеговине (доселила су три брата, Микан у Модран,Перко у Глоговац и Андрија у Пучиле). Kајмаковићи и Аврамовићи (од њих су Цвијетиновићи и Перишићи сви славе Јовањдан) из Пиве су, старо заједничко презиме је Војиновић. Доселила су четири брата: двојица су се населила у Модрану,један у Балатуну (од њега су Скоричи) и један у Kозлуку. Цубићи (Јовањдан)из Kорита су у Херцеговини, доселила су два брата у Модран, један од њих,Јефто, отишао је у Србију кад се тамо ратовалос (вероватно за време првогсрпског устанка). Глигићи (Дурдевдан) потомци су неког Глиге, који је доселиоиз Херцеговине са четири сина, Божо је остао у Модрану, један је одселио уБатковић и његових потомака има у Батковићу и Црњелову, један је одселио у Љесковац, а један је на вашару убио »Турчина и побегао у Србију. Миловићи су доселили из Херцеговине, Матковићи (Јовањдан), зову их Ере, доселили су изоколине Невесиња, Трифковићи (Дурдевдан) из Херцеговине су, Мијатовићи (Никољдан) из Србије су, Трифковићи (Дурдевдан), друга породица, из Витинаца су,Марјановићи (Стјепањдан) из Сувог Поља, Миљевићи из Обријежи, Цвијетиновићи (Јовањдан) од Ужица, Ристићи (Јовањдан) из »Брда око Прибоја. Становници махале Kозлучани насељени су у XИX веку пресељавањем из села Kозлука у који су се тада населили Муслимани досељени из Србије. То су породице:Цвијетиновићи (Аранђеловдан), Тодоровићи (Јовањдан), Стевановићи (Јовањдан),Танацковићи (Дурдевдан), Васићи (Јовањдан) и Ивановићи (Дурдевдан). Непознатог порекла су: Младеновићи (Никољдан), Деспотовићи (Срдевдан), Солаковићи.(Никољдан), Kрсмановићи (Јовањдан), Пантићи (Јовањдан), Параденовићи (Јовањдан), Митровићи, звани Несторовичи (Дурдевдан), Настићи (Срдевдан), Станићи(Никољдан), Васиљевићи (Стјепањдан) и Дуриéи (Дурдевдан). Почетком XX века било је у Модрану 12 кућа Муслимана, који су 1903. године одселили у Јању.»Молитва је Спасовдан. У селу постоје два стара активна гробља и једноново, основано око 1950. године.

Освештавање храма у Модрану

Мало да се подсјетимо једног догађаја из историје нашег села а то је освештавање храма светог Петра и Павла у у нашем Модрану.

На све ће нас подсјетити видео снимак Арена телевизије.