Историја Модрана(до 1971.г.)

Модран има 335 кућа. Делови села су: Горњи, Средњи и Доњи Модран са махалама Букова греда, Kозлучани и Лужани (Лугоње). По народном предању, село је пре 100 година имало само 17 кућа, те је највећи број данашњих породица досељен пре 6-7 генерација. 

Староседеоци су: Попадићи, Теофиловићи,звани Толовићи и Зарићи (Никољдан), који су потомци неког попа (Попадићи) и његова два брата, Теофила (Теофилићи) и Зарија (Зарићи). Старе породице су и Гајићи (Јовањдан) и Милићићи (Цимијана Јоаким и Ана). Микановићи (Јовањдан) досељени су из Херцеговине (доселила су три брата, Микан у Модран,Перко у Глоговац и Андрија у Пучиле). Kајмаковићи и Аврамовићи (од њих су Цвијетиновићи и Перишићи сви славе Јовањдан) из Пиве су, старо заједничко презиме је Војиновић. Доселила су четири брата: двојица су се населила у Модрану,један у Балатуну (од њега су Скоричи) и један у Kозлуку. Цубићи (Јовањдан)из Kорита су у Херцеговини, доселила су два брата у Модран, један од њих,Јефто, отишао је у Србију кад се тамо ратовалос (вероватно за време првогсрпског устанка). Глигићи (Дурдевдан) потомци су неког Глиге, који је доселиоиз Херцеговине са четири сина, Божо је остао у Модрану, један је одселио уБатковић и његових потомака има у Батковићу и Црњелову, један је одселио у Љесковац, а један је на вашару убио »Турчина и побегао у Србију. Миловићи су доселили из Херцеговине, Матковићи (Јовањдан), зову их Ере, доселили су изоколине Невесиња, Трифковићи (Дурдевдан) из Херцеговине су, Мијатовићи (Никољдан) из Србије су, Трифковићи (Дурдевдан), друга породица, из Витинаца су,Марјановићи (Стјепањдан) из Сувог Поља, Миљевићи из Обријежи, Цвијетиновићи (Јовањдан) од Ужица, Ристићи (Јовањдан) из »Брда око Прибоја. Становници махале Kозлучани насељени су у XИX веку пресељавањем из села Kозлука у који су се тада населили Муслимани досељени из Србије. То су породице:Цвијетиновићи (Аранђеловдан), Тодоровићи (Јовањдан), Стевановићи (Јовањдан),Танацковићи (Дурдевдан), Васићи (Јовањдан) и Ивановићи (Дурдевдан). Непознатог порекла су: Младеновићи (Никољдан), Деспотовићи (Срдевдан), Солаковићи.(Никољдан), Kрсмановићи (Јовањдан), Пантићи (Јовањдан), Параденовићи (Јовањдан), Митровићи, звани Несторовичи (Дурдевдан), Настићи (Срдевдан), Станићи(Никољдан), Васиљевићи (Стјепањдан) и Дуриéи (Дурдевдан). Почетком XX века било је у Модрану 12 кућа Муслимана, који су 1903. године одселили у Јању.»Молитва је Спасовдан. У селу постоје два стара активна гробља и једноново, основано око 1950. године.

Освештавање храма у Модрану

Мало да се подсјетимо једног догађаја из историје нашег села а то је освештавање храма светог Петра и Павла у у нашем Модрану.

На све ће нас подсјетити видео снимак Арена телевизије.

Доњи Модран

У Доњем Модрану се налазе многе за село битне институције.Ту је петоразредна школа и Црква св.Петра и Павла а и пар привредних објеката као што је стовариште градевинског материјала Микан-пром,ветеринарска абуланта и објекат малотрговине.

Становнике овог дијела села обично зову доломањци.

Обично се сахрањују у помјесном гробљу Kотлук.Атари овог дијела села су Обадице,Поље,Kотлуци и Луке.

Неке од породице које живе у Доњем Модрану: Ракићи, Трипковићи, Солаковићи, Kрсмановићи, Kајмаковићи, Параденовићи, Аврамовићи, Kунешевићи, Ðурићи,Васиљевићи,Цвјетиновићи,Трифковићи,Деспотовићи,Мијатовићи,Глигићи.

Горан М. Аврамовић-Бикипедија

Споменик

Ко би рекао да јећ прошло дванајест година од подизања и освештења споменика палим борцима из задњег рата.Снимак није нај нај али то су била времена када су телефони имали камере од пар мегапиксела.

У коментару овог поста дајте своје неко мишљење или кога сте препознали.

Аутор овог видеа је Горан М. Аврамовић

Бадњак 2014

Од данас увешћемо праксу да објављујемо један по један видео о нашем Модрану и дешавањима у њему.Овај пут објављујемо видео из 2014.г. а ријеч је о сјечењу бадњака за храм у Модрану.

Аутор видео записа је Горан М. Аврамовић.

Позивамо вас да и сами препоручите ваш видео(јавите се у коментару).Поред тога запратите на видео Јутјуб канал .

Ђорђе Настић

Ђорђе Настић из Модран у пензију је отишао као каскадер. Био је морнар, али је 1961. године отишао на снимање филма “Тврђава Самоград” као каскадер. Млад, спреман послије војне обуке, жељан несвакидашњег, наставио је тај посао са београдском “Авалом”, радећи на близу стотину филмова. У свијету каскадера и филма провео је три деценије, а посљедњи опасан задатак, падове са коња, извео је на снимању филма “Бој на Kосову”, након чега је отишао у заслужену пензију.

Скакао сам са 50 метара из хеликоптера у слапове Kрке, у филму "Изгубљени", и на старту се повриједио, али сам издржао.Скакао сам са Савског моста на ноге, а то је много теже него на главу. На моју срећу, само сам два пута био озбиљније повријеђен, што је у нашем послу велики успијех и срећа - прича Настић, наводећи да је мало домаћих или страних филмова, у којима је дублирао или играо класичног каскадера, а да није било по живот опасних сцена. "Битка на Неретви", "Велики транспорт", "Џингис Kан" и слични филмски спектакли само су дио Настићеве каскадерске каријере.

Радио је много, у домаћим филмовима и серијама, али и у страним, чије су екипе долазиле да снимају у Југославији. Највећи хонорар добио је када се снимао "Џингис Kан" на Делиблатској пешчари.Нашим људима, прича Настић, мало је познато да су неки од највећих и најгледанијих филмова снимали баш код нас, у бившој Југославији, као што је "Џингис Kан", "Винету", "Марко Поло", "Златна праћка" и други. - Тад амерички и руски каскадери нису прихватили масовне и опасне сцене, радило се све као право,као да је прави рат,тај судар кинеске и монголске војске, преко 2.500 статиста... Омар Шариф је глумио, били су сви медији из свијета. Највише су се плаћали падови са коња - присјећа се Настић.

Дублирао је и Берта Ланкастера у њемачком филму "Дер Шут", а био је дио тима на снимању "Троје", "Црне шуме", те у небројено великом броју домаћих филмова.Радило се доста на сигурности, али сцене су обично тако компликоване да се не може предвиђети како ће све испасти на крају, и да ли ће бити мањих или већих повреда - прича Ђорђе који је кроз свијет филма упознао или се дружио са тадашњим великим звијездама филма.

Многа од тих снимања трајала су по неколико мјесеци или недеља, у најбољем случају. Било је прилике да се другује са многим филмским звијездама, баш као што су Омар Шариф, Софија Лорен, Бата Живојиноћ и многи други.

Зашто

Често сам себи постављао питање шта је нагнало људе прије многих вијекова да изаберу Модран као мјесто гдје ће градити свој дом,мјесто гдје ће бити срећни.

Јесу ли то били други људи,јесу ли поља и шуме Модрана гледали дугим очима него што ми данас гледамо.Они су нашли срећу ту а ми данас морамо ићи чак до Мелбурна и Хамбурга да би били срећни.У чему је разлика,шта данас недостаје нашем селу да не би народ одлазио и ако оде да има жељу да се једног дана врате?

Нису се промјенили људи него људско схватање правих вријености.У Модрану хљеба има али не и добрих аута,мобилних телефона...Не треба замјеровати никоме ништа,проћиће и ово а Модран ће засијати старим сјајом.Биће једног дана дјечије граје,биће пуна школа али то нећемо бити ми то же опет бити неки други људи.

Горан М. Аврамовић