Често сам себи постављао питање шта је нагнало људе прије многих вијекова да изаберу Модран као мјесто гдје ће градити свој дом,мјесто гдје ће бити срећни.
Јесу ли то били други људи,јесу ли поља и шуме Модрана гледали дугим очима него што ми данас гледамо.Они су нашли срећу ту а ми данас морамо ићи чак до Мелбурна и Хамбурга да би били срећни.У чему је разлика,шта данас недостаје нашем селу да не би народ одлазио и ако оде да има жељу да се једног дана врате?
Нису се промјенили људи него људско схватање правих вријености.У Модрану хљеба има али не и добрих аута,мобилних телефона...Не треба замјеровати никоме ништа,проћиће и ово а Модран ће засијати старим сјајом.Биће једног дана дјечије граје,биће пуна школа али то нећемо бити ми то же опет бити неки други људи.
Горан М. Аврамовић