Храна (крај IХ-почетак ХХ вијека)

Semberija: etnološka monografija 

Radmila Kajmaković 

Година издавања:1974.

Овом горе тексту треба само додати то да је оваква исхрена била одлична предиспозиција за здрав и дуговјечан живот.

Нечега се и сам сјећам као што је спремање и како се волило рећи "кување љеба" гдје се није користио данашњи квасац(тада чешће говорило герма) него квас или дио тијеста од предходно спреманог хљеба.

#modran #vajat #semberija #slike_semberije #villagesell #villages #village #lipa #rural_love #rurallife #flowers #etnochic #florais #voce #você #greda #biber #naturephotography #nature #snapseed #serbian #yu #mojasrpska #ig_balkan #putuj_srpska #etno #bosnia #balkan #fmzavicaja #hdrphotography

A post shared by А. М. Горан (@modran1458) on May 13, 2018 at 3:50am PDT

Здравко Кајмаковић

Здравко Кајмаковић(рођен10. октобра 1929. у Модрану, Бијељина - 19. марта 2009. у Сарајеву) био је историчар уметности и рангиран је међу водећим научницима друге половине 20. века у Босни и Херцеговини. Био је један од пионира и оснивача у професионалним и академским круговима, без премца у области заштите наслијеђа, историје умјетности, конзервације и рестаурације, те организације и извршења великих, сложених пројеката и акција.У свом раду , био је на челу босанскохерцеговачке културе, као и српска култура и наука.
Текст са Википедије
Иако је током свог живота добио многа признања за свој стручни и академски рад, и даље чекамо свеобухватан преглед професионалног и академског рада Здравка Кајмаковића и његовог доприноса за науку и културу.
Био је ожењен Радмилом Кајмаковић(рођена Николић,Велес).

Радмила Кајмаковић

Модран 1974 г.

Текст је преузет из "Етнографска монографија Семберије" аутора Радмиле кајмаковић,објављене 1974 г. у Сарајеву.
Цијелу књигу можете прегледати у пдф формату на адреси:http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/zavicajna/semberija.pdf
Кликни на фотографију и увећај је.